13.11.2006.
Smrtonosni vreli talasi i uragani koji doprinose širenju bolesti, poput malarije, samo su očigledni danak klimatskih promena na zdravlje ljudi, ali
ima i drugih posledica ovih promena na zdravlje, kojima se nauka dosad malo bavila, budući da je težište uvek bilo na proračunavanju ekonomskih
efekata.
Osim širenja sada manje rasprostranjenih bolesti, klimatske promene će na zdravlje ljudi delovati i presušivanjem nekih vodenih tokova, podizanjem
nivoa mora i stvaranjem mase izbeglica koje će svoje domove napuštati iz ekoloških razloga, prenosi Rojters procene stručnjaka. Ne treba zaboraviti ni
dejstvo nestajanja šuma i biološke raznovrsnosti živog sveta, širenje biljnih i životinjskih vrsta iz toplih oblasti u one koje su nekad imale umerenu
klimu, kao ni urbanizaciju.
Veze između svih tih problema i njihovih uticaja suviše su složene da bi se oni tretirali ponaosob, upozoravaju eksperti. 'Globalne klimatske promene
imaće različite, eskalirajuće efekte na zdravlje ljudi', upozorava profesor Toni Mekmajkl sa Australijskog nacionalnog univerziteta.
Po njemu, klimatske promene i urbanizacija rezultariće ugroženošću čak tri milijarde ljudi denga groznicom i 40 odsto svetske populacije malarijom,
dok će 840 miliona ljudi biti pogođeno neuhranjenošću zbog gubitka zemlje.
U izveštaju pripremljenom za skup svetskih eksperata, koji ovih dana u Pekingu pokušavaju bolje da prouče dejstva globalnih klimatskih promena,
Mekmajkl tvrdu da su i te promene i njihovo razorno dejstvo na zdravlje ljudi neizbežni čak i kad bi se sve zemlje sveta ovog časa dogovorile da
smanje emisiju gasova s efektom staklene bašte.
