30.10.2006.
DRAGOG prijatelja, Banjolučanina, ne vidjeh više od pola godine. Znam da je bio zdrav, 'utegnut', nasmijan, zaokrugljen, uvijek raspoložen za laganu
mezu uz čašicu razgovora i pjesmu 'ispod glasa' (o roštilju da i ne zborim!) i prema svemu - nema razloga za brigu...
Piše Slavko PODGORELEC, Glas Srpske
Ipak - u epidemiji svakojakih zdravstvenih belaja, nešto me zebe oko srca, pa se (onako poizdalje) raspitujem nije li neko susreo Drugara. Čovjeka
nema, pa nema.
I onda ga sretoh. U Gospodskoj. Nabacio novi "imidž": umjesto sniježno - bijele uvijek ispeglane košulje sa pripadajućom kravatom - majica; sako je
zamijenio kožnom jaknom, a pantalone - farmerkama. I nešto mi je utanjio, vidno omršavio, a lice - nategnuta koža preko lobanje. I nema onog širokog
osmijeha već - neki kurtoazni "kez". Dok prilazim Drugaru, kroz glavu mi prostruja misao "Ili je bolestan - ili se zaljubio...".
Pozdravimo se, a ja sve zaobilazim da direktno upitam za zdravlje - bojim se najgoreg. Pa onda pitam šta radi i tako to.
I moj drugar napokon ispali: tutnu mi u ruku vizit-kartu nekakve 'zdrave' firme (valjda "Mrkvica-ponjer" ili "Bokvica-life") i važno saopštava
kako je "nezavisni distributer" (Opa! - velim ja), te kako je iz temelja promijenio način života i ishrane; redovno džogira, odlazi u teretanu i
tako to...
- I koristiš sve 'zdrave' preparate koje reklamiraš i prodaješ?
- Naravno! Pa vidiš kakav sam! - kočoperi se Drugar.
- I svojim izgledom reklamiraš njihovu djelotvornost?!
- Sigurno! Svima to naglašavam! - veli Drugar i očita mi vakelu kako svaki dobar 'distributer' na sebi iskušava efikasnost fitopreparata koji
'diluje', kao i propisani način života koji uslovljava njegovu djelotvornost. Tek onda ga reklamira. U prvom redu svojim izgledom.
- E to nemoj, tako ti Boga! - kažem ja i iskreno, ljudski pošteno kažem sve što sam pomislio kad sam ga, nakon dugo vremena, ugledao.
Bože sačuvaj da bi te travke nekome mogle štetiti: znam ja da su one kao kamilica, odnosno sveta vodica: kome pomognu - super! ali nikome škoditi
neće.
I onda, kažem ja njemu - de se ti malo povrati, 'utegni', najedi mesa - pa onda jedi te trave, džogiraj i rasteži federe do mile volje...
- Ovako mi, brate, izgledaš kao da imaš 'sidu' ili anoreksiju! - poentiram ja i vidim da sam pretjerao u iskrenosti. Drugar me bijelo gleda, nabaci
distributerski 'kez', žurno objasni kako ima posla i - otprži niz Gospodsku.
Ne stigoh mu reći da su trave odlične u salati i čaju, da su alternativni odnosno homeopatski lijek, ali ne mogu biti hrana nekome ko je odrastao uz
janjeće špinjetke, pečenu prasetinu, suvu slaninu i blagosloveni ćevap.
