04.10.2006.
Nakon nekoliko inostranih rekordera evo i jednog našeg. Ne toliko slavan rekorder pohvaliće se sa svega tridesetak godina provedenih po zatvorima
bivše nam države. Petar Ivković, rođeni Čuburac, aka. Pera Maca, nadimak je stekao u jednom od silnih popravnih domova, gde je provodio djetinjstvo i
mladost. Vaspitačica ga je zatekla kako pod jorganom krije nejako, ćoravo mače.
Piše srpski Glas javnosti
Pera-Maca zovu ovog šezdesetdevetogodišnjaka i danas, dok piše knjige, smešten u trošnoj kućici na Avali. To ime nosio je na Golom otoku, u
"Zabeli", C. Z...., u svim zatvorim bivše SFRJ i u Staroj Gradiški, gde je 14 meseci čekao na izvršenje smrtne kazne, zbog prve oružane pljačke,
koja je se desila u SFRJ.
- Imao sam 29 godina. Drugar iz Francuske i ja ispred "Lotos bara". Godina 1966, a mi u gradu naoružani. Vi ste mladi, ne možete ni da shvatite
koliko je tada to bilo nezamislivo - pokušava Petar da dočara mlađim sagovornicima doba kada red i mir nisu bile apstraktne ideje. - Izlazim iz kluba
sa nekom ženskom, kad Mikija, drugara, okružila policija. Prilaze i meni. Onako pijanom, naoružanom, a već sam godine proveo u zatvoru, traže mi
dokumenta. Razmišljam gde sad da tražim ličnu kartu, maltretiranje neće izostati, vadim pištolj i uperim ga u jednog policajca - tako je sve počelo.
Policajac je mislio da je u pitanju šala, nije hteo da digne ruke u vis, kako mu je on rekao, a shvatio je da je ozbiljan, tek kada mu je ispalio
nekoliko hitaca između nogu. Dalje je sve bilo kao na filmu. Kriju se celu noć na Čuburi, a ujutro iznajmljuju kola od renta-kara i "pale" u
Hrvatsku. Na putu za Split razmišljaju kako da stvore novac, kad se kao poručena pojavljuje benzinska pumpa.
- Ušao sam kroz zadnji ulaz i tek unutra sam shvatio da ima nekoga. Izveo sam ga napolje da uključi pumpu. Miki je upao da pokupi pare iz kase. Petar
nikada neće zaboraviti kada je pištolj opalio. Kaže, nije planirao, metak je bio u cevi, a njemu na rukama rukavice, da bi sakrio otiske.. Metak je
rikošetirao i pogodio nesrećnog pumpadžiju. Pljačkaši su pobegli.
Ovaj događaj je prestravio javnost i Petar je osuđen na smrt. Posle više od godinu dana odlaganja presude, kazna je preinačena u 20 godina robije.
Petar je iščekivanje smrti opisao u trećem licu u svojoj prvoj knjizi "Snaga zla". Za 39 godina, koliko je ukupno proveo iza rešetaka, uspeo je da
boravi u svakom domaćem zatvoru, da do tančina upozna zatvorski mentalitet, infrastrukturu, da pročita sve svetske klasike i da nađe živu književnu
građu na licu mesta za svoje buduće zanimanje - pisanje.
Tako smo ga i zatekli, kako povučen na Avali potvrđuje tezu o devijaciji, kao plodnom tlu za razvoj umetnosti. Sedi uz pisaću mašinu, osvetljen
sijalicom, priključenom na plin, jer struju i vodu ne može da plati.
Sa poslednje, petogodišnje robije izašao je pre godinu i po dana.
- Ova poslednja kazna bila je stvarno previsoka. Pet godina u "Zabeli" zbog obijanja bolničke apoteke i krađe morfijuma, ali pošto sam povratnik,
nije bilo iznenađujuće. Morao sam to da uradim, prijatelj mi je umirao od raka - govori Petar.
Zatvorski ambijent za njega je postao prirodna sredina.
- Prilikom služenja svake kazne, ja sam radio. U "Zabeli" sam upravljao proizvodnjom peći, čitavom montažom, na moju inicijativu izgrađeni su tereni
u tom zatvoru i sastavljena je biblioteka, koju sam vodio. E tu sam počeo da pišem o svemu i mislim da me je to očuvalo - priča Ivković. On je pre
odlaska na služenje kazni radio u štampariji gde je savladao zanat, zbog čega je dobio dve godine pomilovanja, kada je nekadašnji gazda štamparije
garantovao da će mu dati posao čim ga puste iz zatvora.
Sada ponovo radi na slaganju slova, ali na malo drugačiji način, tražeći prave reči kojima bi ispričao ličnu ispovest sa Golog otoka, gde je doveden
1959. godine.
- Tamo sam stigao sa prvom generacijom zatvorenika, koji nisu bili informbirovci, već klinci od 18 do 23, obični kriminalci. Ležimo zbog obijanja i
krađa - seća se - Plovimo brodom ka Otoku. Većina nas je prvi put tada videla more. Verovali ili ne, bili smo oduševljeni, jer kako more može da bude
gore od "Zabele"?
Prizor sa broda bio je primamljiv, jer stizali su u noć i gledali prema brdu sa koga je ogromnim slovima sijalo TITO.
- Ali kada smo stigli, dočekala su nas dva leša, kao opomena šta će nam se desiti ako pokušamo beg. Petar dalje priča kako je kamen na ozloglašenom
ostrvu toliko oštar da se mladić koji je prolazio kroz tunel, ili špalir (specijalan vid dočeka na Goli, kada zarobljenici batinaju pridošlice), pre
njega posekao prst kroz cipelu. Pravi šok dočekao ih je već ujutro, kada su na 30 stepeni išli da rade u kamenolomu.
- U početku sam uvek ostajao gladan, jer samo što bi mi sipali ručak, starešina je svirao kraj skromnom obroku i početak rada. Vremenom sam shvatio da
iskusniji zatvorenici hranu, čak i čorbu, sipaju u kape i tako uspevao da se prehranim - govori Ivković. Dodaje da je vodonoša za zatvorenike bio Bog.
Priča o društvenoj samoupravi u firmama, koju je otac naroda i narodnosti, prema njegovom mišljenju, formirao po zatvorskom modelu, sa Golog. Rekao bi
još, ali mora nešto da ostavi za čitaoce, čim se za "Snagu zla" i "Goli" bude pojavio izdavač, a pojaviće se valjda...
Čak i u srednjem veku "Veliko zaveštanje" ozloglašenog Vijona našlo svoju publiku.
