21.09.2006.

Italija je zemlja u kojoj postoji verovatno najveći broj prezimena na svetu - oko 350.000. Kina je potpuno suprotan primer. U zemlji od preko milijardu stanovnika postoji svega 700 prezimena. Osim toga, Kinezi ta prezimena uklapaju sa svega dvadesetak različitih imena. Najčešće prezime u svetu je kinesko prezime Li.

Što se tiče Italije, deset najčešćih prezimena, poput Rosija i Greka, ima ukupno samo 1,1 odsto stanovništva. S druge strane, deset najčesćih prezimena recimo u Danskoj, od Jensena do Jorgensena, ima čak 33 odsto stanovnika.

Italijanska prezimena uglavnom su izvedena iz imena osoba, mesta, zanimanja ili nadimaka, a najvećim delom su nastala još u srednjem veku. Često je moguće otkriti odakle potiče neka osoba samo po njenom prezimenu.

To već ne bi moglo da se kaže za Tursku, gde je posle revolucije mladoturaka, stanovnicima koji do tada nisu imali prezime naređeno da ga bukvalno u jednom danu izmisle. Mustafa Kemal, koji je predvodio tu revoluciju, nadenuo je tada sebi prezime Ataturk, 'Otac Turaka', a po zakonu niko drugi nije mogao da uzme to prezime.

Još je složenija situacija u Španiji i njenim bivšim kolonijama. Osim toga što je sužen izbor prezimena, veoma je živ običaj da se prvorođenom sinu daje ime oca, a prvorođenoj kćerci ime majke. Kako onda razlikovati Huana Garsiju dedu, od Huana Garsije oca ili Huana Garsije unuka? Španci taj problem rešavaju tako što svaki od njih dobija još jedno prezime - majčino.

Ima i naroda koji se sasvim dobro snalaze i bez prezimena, poput Tibetanaca i stanovnika ostrva Jave. Bivši indonežanski lider zvao se samo Sukarno. Nemaju prezime ni članovi mnogih kraljevskih porodica.

Poseban slučaj su Islanđani, zagriženi sledbenici tradicije 'patronima'. Prezimena se u tom narodu dobijaju na sledeći način: ako gospodin Karl iz Rejkjavika ima dvoje dece, Anu i Magnusa, oni će se zvati Ana Karlsdotir [odnosno Karlova kćerka] i Magnus Karlson [Karlov sin].