04.09.2006.
Po starom dobrom receptu i ova će priča biti copy/paste... Meni se učinila zanimljivom pa rekoh da je podijelim s vama ... Pisao ju je naš dijasporac
kanađanin...
Uticaj kanadskog okruženja na ljubavni život Srba
Napomena: Tekst koji sledi sadrzi ruzne reci, pokvarenu mastu i prljave strasti. Ne preporucuje se mladjima od 18 godina, nezaposlenima, onima koji
otplacuju morgidz i novodoslima u Kanadu. Ostali mogu da pocnu sa citanjem na sopstvenu odgovornost. Svaka slicnost sa onima koji se prepoznaju vise
je nego namerna.
Nedavno objavljeni zvanicni podaci obelodanili su da tri odsto kanadskih bracnih parova ne upraznjavaju vodjenje ljubavi uopste (nista-zero-nada), 74
odsto to radi jednom mesecno ili redje (?!), a ostatak se, pohotljivci jedni neumereni, prepusta uzitku cak jednom nedeljno. Studija je jos i
ilustrovana razgovorom sa parom koji pripada prvoj kategoriji. Sede oni tako lepo i ponosito, svako na svom krevetu, a na licima im blazeni osmesi.
Kazu da im je divno, srecni su i vole se, onako na daljinu, sto je bas cool i ne vide u tome nista lose. Dobro, svako ima pravo na izbor, mada
posmatrajuci Kanadjane oko sebe mislim da ima nesto vise od tri odsto onih koji su se priklonili celibatu, ali to i nije tema istrazivanja koje sledi
a koje se zasniva na ozbiljnom, studioznom i dugogodisnjem proucavanju uticaja emigracije na seksualni zivot Srba pre svega u dalekoj i prijateljskoj
Kanadi. Svoj rad bez ikakve nadoknade ustupam SANU sa zeljom da dam skroman doprinos razvoju nase naucne misli kako u zemlji, tako i u rasejanju.
Dakle, od pamtiveka je poznato, a to je svakom dobronamernom stanovniku ove planete jasno, da su Srbi najveci ljubavnici na svetu, da su
najpotentniji, najobdareniji, najizdrzljiviji, da mogu bar sedam puta dnevno, da su neodoljivi i da ne postoji pripadnik nebeskog naroda koji je
doziveo fijasko u krevetu. Mozda mogu da nam pariraju jedino Crnogorci, ali mi smo ionako k’o dva oka (da ne kazem dva jaja), pa mu to dodje na isto.
Navedene cinjenice zasnivaju se na priljeznom slusanju “lovackih prica” po kafanama u matici za cijim su stolovima izvojevane mnoge velike seksualne
pobede. Primera radi, dolazi tip sa diskretnim osmehom, seda za sto i nonsalatno ceka da ga pitaju kako je bilo prosle noci. Isprva glumi dzentlmena,
kao stiti damu, a onda nakon nekoliko pica krece u verbalnu akciju koja se obicno zavrsava sa: “Ma sta da ti pricam brate, ubio sam je”! Broj
ispaljenih metaka multiplicira se sa brojem tura, redjaju se detalji, poze, citava Kama Sutra za jedno vece. Dobro, neko ce reci da nasim muskarcima
diskrecija nije jaca strana, ali i to ima svoje opravdanje. Sto bi rekao moj drug Mita Kita: “Sta mi vredi sto sam j..o ako ne mogu nikome da
ispricam”. Znaci, pobeda mora da izadje iz skucenih zidova spavace sobe, trofej (ova rec je ubacena zbog feministkinja) treba da se pokaze jer to
doprinosi samopouzdanju, daje elan za nove poduhvate i stvara zdravu konkurenciju medju drugim lovcima, sto opet povoljno utice na seksualni zivot
citave nacije. Kada svi izredjaju svoje podvige i nadive se jedni drugima do mile volje, razgovor moze da skrene i na fudbal. Svinje muske.
Tako je to tamo u dalekoj nam otadzbini, ali sa prelaskom okeana stvari se drasticno menjaju. Ne visim bas po kafanama kao nekada, ali i kada se
nadjem u muskom drustvu to sada izgleda potpuno drugacije. Niko vise ne prica o zenama i fudbalu. Dobro, lopta se jos ponekad i pomene, ali od seksa
ni traga ni glasa. Nema cak ni “lovackih prica”. Tabu tema, majku ti poljubim. To samo o poslu, o parama, o kreditima, o recesiji, pa sve ozbiljno,
analiticki, zabrinuto, k’o da su ustrojeni, Boze me prosti. Onda, nema ni flerta, a o svaleraciji kao omiljenoj srpskoj aktivnosti kroz vekove i da ne
pricam. I kada se mesovita ekipa nadje na okupu nema pogleda koji nesto obecavaju, nema dvosmislenih aluzija, nema “stvaranja situacije” koja bi
dovela do daljeg razvoja dogadjaja… Harasment, bato, nema zezanja. Sve to kao smerno, stidno, okrenuto gradjenju bolje buducnosti, uvecanju imetka i
ostalim aktivnostima koje nas, polako ali sigurno, svrstavaju medju prave Kanadjane. Zene bez koketerije, muskarci bez sarma-katastrofa. Pa zar na to
da spadnemo? Na ono, u najboljem slucaju, “jednom nedeljno”?
A ruku na srce i nije lako Srbinu, deliji, razbijacu, seksualnom maratoncu, da odrzi taj imidz ovde gde se sve urotilo protiv njega. Evo nekoliko
tipicnih situacija:
Dolazi covek sa posla, otvara vrata i vidi da je sve spremno za savrseni ugodjaj. Priguseno svetlo, tiha muzika, ohladjeno pice i zena u seksi rublju,
sveze izdepilirana, jos joj crveni pecati stoje po nogama i nausnici. U njenom pogledu zudnja koja u njemu budi zaboravljenog tigra. Krece prema njoj,
dok mu je dah sve kraci i kraci a navala strasti muti razum. U tom trenutku pogled mu mahinalno pada na gomilu prispele poste. Na vrhu koverat, a u
njemu racun za Visu. I gotovo. Tu je kraj. Nema vise. Jao, pao. Zbogom do neke sledece prilike.
Veliki ljubavnik je ostao bez posla i vredno radi po kuci cekajuci da mu draga dodje. Jednog dana sa iznenadjenjem je shvatio da je nekada u njihovom
zivotu postojao i seks i da ne bilo lose prisetiti se i te aktivnosti. Situacija je ista kao u prethodnom primeru, samo bez depilacije jer se brijao
juce. Kako se vreme njenog dolaska blizi, tako i zelja (tako li se zove) raste do neslucenih razmera. Cuje kljuc u bravi, jedva se uzdrzava da je ne
zgrabi jos na ulazu i tada se pojavljuje ONA. Zarozana, premorena, sa ogromnim, teskim podocnjacima, mutnog pogleda i nervozna kao pas. Ono sto je
raslo odlazi kao oduvano. Cao.
Vecera u restoranu bila je savrsena, muzika kao iz bajke, kolicina vina bas kako treba. Taman toliko da podstakne vatru, ali ne i previse da onemoguci
ostvarenje erotskog sna. Dok se voze prema kuci, njemu pada na pamet da se to moze raditi i u kolima i seca se nekih veceri u Kosutnjaku. Skrece na
sporedni put i zaboravlja da je to u Kanadi kaznjiva aktivnost (ne skretanje na sporedni put, naravno). Bog da pozivi automatik automobile sa
menjacima pored volana koji olaksavaju posao. Kao pravi muzjak baca se na nju koja jos uvek ne veruje sta ju je snaslo. U borbi za sto bolju poziciju
njena stikla zapara po komandnoj tabli i to bas tamo gde stoji CD. U trenutku mu prodje kroz glavu koliko mesecno placa za taj auto… I sta? Pa, nista.
Bas nista. Cutali su do kuce.
Koleginica sa posla prihvata poziv na pice i on oseca da ce to biti pun pogodak. Prva kanadska zrtva u njegovom tefteru, recka koja savrseno govori
engleski. Pobeda na gostujucem terenu. Tri boda bez kiksa. Sve ide po planu i konacno se nalaze u njenoj gajbi. Poljupci, uzdasi, zivotinjska strast,
njegova ruka polako klizi ka njenim bedrima, prsti, manirom iskusnog znalca, nalaze put ispod crnog cipkastog vesa, cilj je tako blizu… I onda vrisak.
Ne njen, nego njegov. “Koleginica” je mnogo bolje opremljena od njega. U santimetrima.
Uticaj kanadskog okruzenja, po mom skromnom misljenju, predstavlja istinsku opasnost za svakog Srbina koji drzi do sebe. I do njega. Aseksualnost, kao
nacin zivota, preti da potpuno izbrise iskonsku superiornost koju smo genima dobili i da potpuno obezvredi sve ono sto su nasi preci vekovima gradili
tesko radeci na imidzu koji prati narod najstariji. Ali izbor bas i nije lak. Otici ili ostati. Treba odluciti sta je vaznije: pun novcanik i prazne
gace ili obrnuto. Izbor je na vama.
