01.11.2005.

Londonski advokat Đovani di Stefano, koji brani britanske mafijaše i holandske dilere drogom tvrdi da su Srbi i Albanci danas najopasniji kriminalci u zemljama Zapadne Evrope.

Da li mu treba verovati?

Ako je suditi po činjenici da Interpola traga za 350 lica srpskog porekla, onda je “đavolji advokat”, kako ga Britanci zovu, možda u pravu.

Ima za to i dosta primera. Beograđanin Milan Stojanović, zvani Alan, optužen je da je 28. marta 2002. godine u Mombasi u Keniji ubio Kamaldina Akašu, sina Ibrahima Akaše, takođe, likvidiranog vođe najvećeg afričkog narko-kartela.

Stojanovića su 12. novembra u luksuznom hotelu u Najrobiju uhvatili i predali policiji Tinta i Baktaš Akaša, sinovi ubijenog narko-barona, koji su tada tvrdili da je on, pre šest godina, u Amsterdamu ubio i njihovog oca. Stojanović je rodom iz beogradskog naselja Železnik, a otišao je iz Srbije pre 20 godina. Poseduje francuski pasoš i pasoš SCG.

Bugarske vlasti odlučile su da proteraju Srbina Budimira Kujovića (35), koji je uhapšen u Varni zbog sumnje da je organizovao proizvodnju i krijumčarenje sintetičke droge, a „njegovo prisustvo predstavlja pretnju za nacionalnu bezbednost i javni poredak zemlje“.

Kujović je, prema saznanjima bugarske policije, imao profitabilni biznis sa sanitetskim materijalom i automobilima a zaradu je koristio za kupovinu sirovina za proizvodnju sintetičke droge.

Zemaljski sud u Beču izrekao je kaznu od šest i po godina zatvora Miti T. (38), poreklom iz Srbije, koji je za vreme pauze za ručak krao stvari iz sakoa i mantila službenika po bečkim kancelarijama. On je uvek delovao po istoj metodi - ulazio bi u prazne kancelarije, pretresao sakoe i mantile i iz njih vadio novčanike i druge vredne predmete. Na taj način napravio je štetu u visini od 200.000 evra. Vešt i bezazlen neki čovek ovaj naš Mita.

Novi momenat je što Srba ima i među narodima koje mnogo ne tolerišemo.

Najmanje deset državljana Srbije i Crne Gore izdržava dugogodišnje kazne zatvora uz Brazilu, najviše zbog učešća u krijumčarenju narkotika. Svi dosad uhapšeni državljani SCG u zatvorima u Brazilu radili su za albansku narkomafiju. U Češkoj je jedan Srbim kum albanske narko-mafije. Očito je da kriminal ne poznaje rasne, nacionalne i državne granice.

U Švedskoj je najgore. Tamo već deset godina traje rat protiv srpske mafije, u kome je ovog leta likvidiran i poslednji vitzek kocke, poznat po nadimku Pera Gica.

Nema zemlje sveta u kojoj nema naših ljudi, ili visoko na tronu popularnosti ili čak i iza rešetaka. Ova knjiga je zbirka priča o ljudima koji su vođeni svojim avanturističkim duhom doživeli da postanu belosvetski tipovi.

SRBI HARAJU SVJETOM

Na listi svih kriminalaca sveta u Interpolu nalazi se danas 350 državljanina SCG, koji aktivno deluju u Švedskoj, Holandiji, Švajcarskoj, Nemačkoj, Italiji, Češkoj, Australiji, SAD, Velikoj Britaniji i čak Japanu.

U proleće 2001. godine jedan Srbin je ušao u britansku crnu hroniku kao rekorder. Inženjer Radomir Lukić (41), poreklom Srbin, ojadio je "British Telecom" za tri miliona funti (oko 10 miliona maraka ili pet miliona dolara) što je najveća pljačka u istoriji ove kompanije.

Ovaj ekspert za mobilne telefone uhapšen je zbog štete koju je napravio programiranjem elektronskih čipova na "pri pejd" aparatima, čime je omogućio neograničeni broj besplatnih poziva na BT mobilnoj mreži, pisale su u sredu britanske novine "Fri metro".

Prema izveštaju Odeljenja za nacionalni kriminal ova prevara je do sada najveća pljačka koja se dogodila u oblasti telekomunikacija u Velikoj Britaniji. Lukić, koji je osuđen na kaznu zatvora od 30 meseci, bavio se i piratstvom u oblasti kompjuterskih igrica, a dekodiranjem je omogućavo i besplatno korišćenje kablovske televizije.

Uhapšeni inženjer živeo je u gradu Loborou u okrugu Lihteršir, gde je vodio privatnu firmu. Za potrebe svoje "fabrike" visokosofisticirane opreme koristio je i kuću svoje tazbine, citirao je "Fri metro".

Niko ne zna precizno koliko državljana SCG je u svetu registrovano kao delinkventi. Takve podatke nismo zvanično uspeli da dobijemo ni od MUP-a Srbije, kao ni od Ministarstva inostranih psolova SCG, čije se ambasade i konzulati bave pravnom zaštitom naših građana koji u inostranstvu dolaze pod udar policije i pravosuđa.

Londonski advokat Đovani di Stefano, koji brani britanske mafijaše i holandske dilere drogom, međutim, tvrdi da su naši kriminalci danas među najpoznatijim na Starom kontinentu:

- Srbi i Albanci su danas najopasniji kriminalci u zemljama Zapadne Evrope. Oni kontrolišu trgovinu drogom, ljudima, izvode razbojničke pljačke i bave se plaćenim likvidacijama. Grupa „Pink Panter“ je, na primer, danas najpoznatija i najuspešnija srpska banda u Britaniji.

Kako smo, međutim, nezvanično saznali u Interpolu, u svetu danas ima oko 3 miliona poternica za licima sumnjive kriminalne biografije. Među njima ima oko 350 državljana SCG. Dok se broj građana SCG, koji su prekršajno i krivčno gonjeni u svjetu kreće oko 32.000. Uspjeo sam zahvaljujući našoj policiji da utvrdimo da Srbi kao organizovani kriminalci samostalno deluju u Italiji, Holandiji, Nemačkoj, Austriji, Australiji, SAD i delimično u Švedskoj.

Pred sudom u Pragu ove godine je nastavljeno suđenje bandi provalnika s prostora bivše Jugoslavije za provale u 150 luksuznih vila, između ostalih i državnu vilu predsednika donjeg doma češkog Parlamenta Vaclava Klausa.
Suđenje sedmorici članova ove bande, koji tvrde da su državljani SCG, izazvalo je veliku medijsku pažnju, s obzirom na neverovatnu drskost da bez obzira na sve alarme i zvanične telohranitelje upadnu u vilu trećeg po rangu najvišeg češkog državnika.

Žrtva ove bande je prema navodima istrage i optužnice bio i decenijama najpopularniji češki pevač Karel Got. Ukupna šteta se ceni na oko 30 miliona evra u preračunu, a optužnica ih tereti za ilegalno posedovanje oružja, provale, krađe, falsifikovanje dokumenata, s obzirom da su u Češku ušli s lažnim pasošima.

Grčka policija je saopštila da je uhapsila našeg državljanina Srđana Janića (24), za kojim je tragala zbog krađe robe vrednosti veće od 500 miliona drahmi (2,9 miliona maraka), iz radnji i stanova u Atini.

Janić je uhapšen je u svom stanu, u atinskoj primorskoj bogataškoj četvrti Vula. Policija je saopštila da je on osumnjičen zbog provale u 20 radnji i 10 stanova. Janić je prilikom saslušanja izjavio da su on i još dva jugoslovenska državljanina Bojan Marković i Zoran Nikolić, za kojima policija traga od marta 1999. godine, činili bandu koja je krala odeću i elektroniku iz prodavnica i stanova.

Nemačka policija je, na primer, nedavno rasturila jednu međunarodnu bandu od 35 članova koja se bavila ilegalnim transportom ljudi iz zemalja bivše Jugoslavije u Nemačku. Kolovođe ove bande bili su Mirjana S. 45-godišnja državljanka Srbije i Crne Gore i 33-godišnji Nemac.

Oni su uhapšeni u Nemačkoj, dok su još dva važna člana ove bande pobegla u Srbiju
Jedan romski izbeglica iz bivše SFRJ već godinama rukovodi "operacijom džeparenja" po podzemnoj železnici u Londonu, angažujući na tim "poslovima" 30 članova svoje brojne porodice, uključiv i sedmogodišnje devojčice, javio je nedavno londonski "Tajms". Britanska policija je kao vođu ovog "džeparoškog lanca" identifikovala Vasketa Bešića (34), koji je u iz bivše Jugoslavije u Britaniju, došao preko Dovera u jesen 1999. s lažnim hrvatskim pasošem.

U Kelnu je uhapšeno 20 “Jugoslovena”, pripadnika bande koja je pljačkala prodavnice u pokrajini Severna Rajna-Vestfalija. Prema policijskim navodima, grupa državljan SCG je samo u protekla dva meseca iz juvelirskih i krznarskih radnji u više od 35 provala opljačkala robu vrednu najmanje 15 miliona maraka. Policija u Štutgartu uspela je da razbije lanac preprodavaca ukradenih i otetih skupocenih limuzina koje su potom završavale u Bosni. Bandu su činili kriminalci sa prostora SCG i bivše Jugoslavije, a prve procene pokazuju da su samo tokom prošle godine ovakvim biznisom "obrnuli" oko 400.000 maraka.

- To su inteligentni lopovi - kaže policijski funkcioner Volfgang Neher, objašnjavajući da oni nisu posezali za nasiljem, već su razvili "briljantnu strategiju oduzimanja automobila" na moderan način.
Dvojica uhapšenih preprodavaca, za koje se samo kaže da su “Jugosloveni” stari 25 i 29 godina, angažovali su jednog 20 - godišnjeg Nemca da za njih otima nove automobile iz salona za prodaju, pošto bi prethodno od prodavaca zatražio da ih isproba.

Trik je gotovo uvek uspevao i desetine skupih "mercedesa" i "audija" otišlo je na Balkan.

- U švajcarskim zatvorima danas ima veliki broj državljana SCG, ali i mnogo državljana drugih balkanskih zemalja koji se predstavljaju kao Jugosloveni iz SCG. Tako se najčešće predstavljaju kosmetski Albanci, pa je u švajcarskoj podzemlju danas jako teško razdvojiti srpske i šiptarske kriminalce, jer policija retko kada utvrđuje i govori o pravom nacionalnom poreklu uhapšenih stranaca.

Prema zvaničnim podacima poslednjih godina u Švajcarskoj je registrovano oko 7.000 naših ljudi koji su prekršili zakon – rekao nam je Tomislav Perić, jedan od srpskih aktivista u Švajcarskoj.

Prema njegovim saznanjima, Srbi i drugi državljani SCG se u ovoj zemlji
najčešće bave trgovinom narkoticima, krađama, razbojništvima, ali i ubistvima.

- Nedavno je policija u Cirihu, na primer, uhapsila jednog momka, jer je vozio svoj džip brzinom od 110 kilometara na sat. Ispostavilo se da je to Albanac, star 23 godine, bez posla, ali vlasnik džipa i još dva automobila. Ima ženu i troje dece u Švajcarskoj, i ilegalno se bavi drogom.

Drugi slučaj, koji je uzbudio Švajcarce, jeste ubistvo koje se dogodilo na gradskoj autobuskoj stanici u Cirihu. Jedan Srbin sa Kosmeta je pred svojom ćerkicom usmrtio svoju ženu, jer je sumnjao da se prostituiše – podseća nas Tomislav Perić.

U Švajcarskoj je, na primer, letos uhapšen Mileta Miljanić zvani Majk iz Barajeva kod Beograda, službeno označen kao jedan od najvećih evropskih narko-trgovaca. Miljanić je uhapšen po međunarodnoj, crvenoj Interpolovoj poternici koja se raspisuje za najopasnije svetske kriminalce. Za ovim čovekom koji inače ima srpsko, ali i američko državljanstvo, traga i Grčka. Naime, pre nekoliko godina u Atini je zaplenjena fantastička pošiljka od 114 kilograma kokaina, za koji se tvrdi da je Miljanićev.

Letos je u spektakularnoj akciji nemačke policije, a po poternici Interpola uhapšen i Zoran Jakšić iz Zrenjanina, jedan od vecih evropskih narko-dilera i Mićanićev saradnik. Nemačka policija je Jakšića uhapsila dok se vozio automobilom i kod njega je pronašla oko devet kilograma kokaina.

- Interpol iz Švajcarske danas traga po svetu za devetoricom državljana SCG. To su Slavko Đukić, odbegli zatvorenik, rođen 4.maja 1958, visok 186 centimetara i Staniša Živković, takođe, begunac iz zatvora, koji je nestao u aprilu 2000. godine.

Crnomanjast je i visok 175 cantimetara. Švajcarcima su sa robije utekli i Bekim Rustoli i Hodža Ismail, obojica sa Kosmeta.

Na poternicama Interpola u Švajcarskoj nalaze se i Goran Milković, pljačkaš, Nazif Redžepi, narko diler, kao i opasne ubice Gecaj Ded, Drilon Morina i Avni Ajazaj – javio mi je Tomislav Perić iz Ciriha.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava bavi se ekstradicijom odbeglih kriminalaca iz Srbije i Crne Gore od 2003. godine, kada je preuzelo nadležnost nad poslovima međunarodne pravne pomoći od Saveznog ministarstva pravosuđa Jugoslavije, koje je ukinuto.

Izručenja uhapšenih begunaca i kriminalaca vrši se na osnovu beilatelatnih ugovora koje SCG ima sa 37 država sveta, kao i na osnovu međunarodnih konvencija o ekstradiciji. Naša zemlja je nedavno sklopila takve ugovore sa Makedonijom i Bosnom i Hercegovinom, a sa Slovenijom i Hrvatskom razmenjuje kriminalce na osnovu evropskih konvencija.

- Ekstradicija podrazumeva prvo pokretanje međunarodne poternice za odbeglim delinkventom iz SCG, a potom kada je to lice uhapšeno negde u svetu i podnošenje zahteva za njegovo izručenje SCG radi okončanja sudskog procesa ili radi izdržavanja zatvorske kazne.

Kako izručenje uhapšenih kriminalaca zavisi od određenih uslova, kao što su visina njihove kazne u našoj zemlji, vreme zastarelosti te kazne, mi ekstradiciju tražimo samo za delinkvente koji su optuženi ili osuđeni za najteža krivična dela. U ovom trenutku SCG je raspisala 650 međunarodnih poternica za odbeglim kriminalcima – rečeno mi je u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava.

Na listi traženih begunaca iz SCG najviše je počinilaca krvnih i imovinskih delikata, a ima i nekoliko pripadnika organizovanog kriminala i optuženika za ratne zločine. Opštinski sud u Nišu naložio je da se, na primer, raspiše poternica za za Aleksandrom Krstićem i Milanom Stanišićem okrivljenim za paljevinu džamije u Nišu 17. marta prošle godine.

Podgorički sud traži preko međunarodne poternice gde se krije Armin-Muša Osmanagić, osumnjičeni za saučesništvo u ubistu urednika Duška Jovanovića. Od članova zemunskog mafijaškog klana najaktivnija potraga se vodi za Vladimirom Milisavljevićem Budalom i braćom Simović.

Dok se od haških optuženika traže Radovan Karadžić, Ratko Mladić, Nebojša Pavković, Vlastimir Đorđević, Sreten Lukić, Goran Hadžić, Vujadin Popović, Ljubomir Borovčanin, Stojan Župljanin, Milan Lukić, Sredoje Lukić, Dragan Zelenović, Dejan Demirović, Zdravko Tolimir i Goran Borovnica, koji je nestao 20. 3. 1995. na ratištu u BiH.

Prema podacima Interpola ova međunarodna policija traga za 350 kriminalaca srpskog porekla, koji se skrivaju ponajviše u evropskim državama – Nemačkoj, Italiji, Austriji, Francuskoj, Švedskoj, ali ih ima i u Kanadi.

- Poslednjih meseci najveći broj naših kriminalaca i begunaca skriva se u Bosni i Hercegovini, jer se u ovu zemlju može ući samo sa ličnom kartom. Tako su nam nakon trostrukog ubistva, a potom i pljačke pošte u Beočinu u Bosnu pobegli Milan Matković (19) iz Veternika i Željko Željko Milovanović (39) iz Sombora.

Matković je uhapšen u Mostaru i osuđen na preko 10 godina robije, a Milovanović je u tuzlanskoj bolnici. Za njima su raspisane međunarodne poternice, ali će im se u Srbiji suditi u odsustvu. Za Milana Mitrovića je već podnesen zahtev za ekstradiciju iz BiH u SCG, dok Željko Milovanović još nije ušao u tu proceduru. U ovom trenutku mi smo raspisali 80 zahteva za izručenje naših državljana koji su uhapšeni u stranim državama – rečeno nam je u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava.

Najviše zahteva za izručenje delinkvenata upućeno je BiH – 13, Nemačkoj – 10, Austriji i Italiji po 6, Švajcarskoj 3, Holandiji 2, Hrvatskoj 2, Kanadi 1.
Najviše pažnje srpske javnosti privukla ja ekstradicija Dejana Milenkovića Bagzija iz Grčke, koja je okončana posle 6 meseci duge procedure u januaru ove godine.

Poslednji ekstradiran begunac je Darko Šatara iz Beograda, kog je Treći okružni sud potraživao već godinu i po dana od Austrije zbog teškog razbojništva. Pre njega je izručen Rihvan Rašiti sa Kosova i Metohije, koji je bio osuđen u odsustvu za terorizam nad srpskim stanovništvom. Uhvaćen je u Švajcarskoj. Rašiti je predat srpskim pravosudnim vlastima sredinom maja meseca.

Od svih optuženika za ratne zločine, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je podelo zahtev za ekstradiciju jedino Dejana Demirovića, pripadnika «Škorpiona», koji je pre dve godine uhapšen u Kanadi. Međutim, i kanadska administracija pati od sporosti:

- Kanadsko Ministasrtvo pravde nam još nije poslalo nikakav odgovor na naš zahtev za izručenje Demorvića, koji je optužen za ratne zločine na Kosmetu. Kanađani su više zabrinuti za to što je Demirović prekršio njihove imigracione zakone, pa ga progone zbog ilegalnog ulaska u zemlju, nego za to što je Dejan optužen za ratne zločine.

Prikazivanje filma o «Škorpionima» i njihovim zločinima u Trnovu verovatno će pokrenuti Kanadu da ubrza postupak za ekstradiciju dejana Demirovića – rečeno mi je Ministarstvu za ljudska i manjinska prava.

Prema rečima Demirovićevog advokata Božidara Filipovića postupak izručenja jeste u toku, ali Kanađani nisu zadovoljni dokumentacijom koju su dobili iz Beograda:

- Kanadske vlasti su, kako mi je rekao kolega koji Demirovica zastupa u Kanadi, iznenadjene neozbiljnim zahtevom za izručenje, jer nema nijednog dokaza da je Demirović pocinio krivično delo za koje ga optužuju - rekao je Božidar Filipović.

Advokat Dejana Demirovića izjavio je da Dejan možda biti isporučen jer srpske vlasti nisu dostavile validnu dokumentaciju, a u kanadskom Ministarstvu pravde nisu želeli da kometarisu čitav slučaj Demirović jer je u toku istraga.
Posle Dejana Milenkovića Bagzija, optuženog za atentat na srpskog premijera Zorana Đinđića, koji je u januaru 2005. izručen iz Grčke, srpska javnost najviše pažnje poslednjih meseci posvećuje ekstradiciji Sretena Jocića iz Holandije.

Jocićevo izručenje Beograd traži već godinu dana zbog nastavka sudskog procesa protiv njega. A Jocinu ekstradiciju tražila je i Nemačka, ali je u međuvremenu odustala.

Tvrdi se, naime, da je Joca Amstredam, kako glasi Jocićev nadimak, u sukobu sa Miloradom Ulemekom Legijom, i da njegov dolazak u Beograd može da izazove novi rat u podzemlju. U Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, koje ja zaduženo za izručenje Sretena Jocića te glasine ne interesuju, jer saradnike ministra Rasima Ljajića interesuje sprovođenje procedure oko ekstradicije Joce Amsterdama:

- Holandski sud doneo je rešenje o izručenju Sretena Jocića. Joca ima pravo žalbe na odluku prvostepenog suda, za šta je vremenski rok već istekao. Sada je na potezu ministar pravde Holandije, koji treba da donese konačnu odluku o izručenju Sretena Jocića Srbiji i Crnoj Gori.

Ako se odluči za ekstradiciju holandski ministar pravde treba tu odluku da potpiše. Mi očekujemo pozitivno rešenje. Posle toga ektradicija Sretena Jocića bi mogla da se obavi vrlo brzo, do kraja avgusta meseca – saznao sam u Ministasrtvu za ljudska i manjinska prava.

U dosijeu Sretena Jocića piše da je rođen 1962. godine u Smederevskoj Palanci. Da je odrastao je u Velikoj Krsni i da je u Srbiji tražen zbog ubistva Gorana Marjanovića Goksija 1995. godine u Beogradu, kada je stradala i Marjanovićeva devojka Jelena Đorđević. Goksi je 18 jula 1995. godine izrešetan heklerom u restoranu „Dambi”, u sportskom centru „Olimp” na Zvezdari. Bojan Milosavljević, koji je osuđen za Goksijevo ubistvo i nalazi se u zatviru Zabela nam je rekao da su od njega neki beogradski policiajci tražili da optuži Jocu Amsterdama za Marjanovićevo ubistvo:

- Nisam pristao da svedočim protiv Jocića u zamenu za slobodu – izjavio je Bojan Milosavljević.

Prilika da dokaže da je nevin je i navela Sretena Jocića da prihvati odluku holandskog suda i zahtev SCG da bude izručen Beogradu tokom 2005. godine. A na osnovu hrvatskih poternica, 27 Srba, koji čekaju na izručenje Hrvatskoj, nalaze se u Engleskoj, SAD, BiH i Nemačkoj.

Subitičanin Marinko Magda, koji je osuđen i u Mađarskoj, a i u Srbiji za teška razbojništva i ubistva u ove dve države, poslao je iz mađarskog zatvora Šatoruhelji zahtev da nastavi služenje kazne u Srbiji. Ovaj nekadašnji legionar je u Subotici osuđen pre 10 godina na smrtnu kaznu, a u Mađarskoj na doživotnu robiju ali je, ali mu je posle izmena Krivičnog zakona Srbije kazna zamenjena 40-godišnjom robijom.

Naime, prema međunarodnom pravu naši osuđenici iz inostranstva imaju pravo na transfer u srpske kaznionice, a stranci osuđeni kod mogu da robijaju u njihovim državama. Italijansko pravosuđe je, na primer, prošle nedelje dozvolilo da ma­jo­r Emi­r Ši­ši­ć, osuđen na 15 godina zatvora zbog rušenja italijanskog helikoptera, na­sta­vi od­slu­že­nje zatvor­ske ka­zne u Srbiji.

Takav trensfer trenutno očekuje 180 lica. Za robijenje kod kuće najviše zainteresovanih ima među Rumunima, koji su uhapšeni u SCG, ali i među desetak državljana SCG koji su u bosanskim zatvorima. Hrvatska je iz Lepoglave pustila petoricu Srba, osuđenih za ratne zločine i jedno ubistvo, da odsluže kaznu u Srbiji, a očekuje se transfer još pewtorice Srba iz ovog hrvatskog zatvora u KPD Sremska Mitrovica.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je, po Magdinoj molbi, podnelo zahteva Mađarskoj za transfer ovog osuđenika u neki srpski zatvor, ali su Mađari to odbili sa sledećim obrazloženjem:

- Marinko Magda je opasan kriminalac, a vaši zakoni su blagi za njega!
Razlog ovog odbijanja zapravo leži u činjenici da u SCG zatvorenici mogu da se nađu na uslovnoj slobodi posle odsluženja polovine kazne, pa se Mađari boje da bi Magda izašao sa robije kroz deset godina.

Drugi razlog je taj što je Magda jako nedisciplinovam zatvorenik i u kaznionici Šatoruhelji kod rumunske granice neprestano pravi probleme. Prema mađarskim zakonima, pitanja uslovnog puštanja Marinka Magde iz zatvora može biti pokrenuto posle 25 godina odslužene kazne, odnosno najranije 28. januara 2019. godine.

Dozvolu da robija kod kuće nije dobio ni Dragiša Lazarević, koji se nalazi u Kalirofniji, jer SAD ne žele da ga puste, s obzirom da je ova Nišlija osuđen na 20 godina robije zbog kidnapovanja svoje dece.

Prema rečima zaposlenih u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava najveći problem oko esktradicije naših kriminalaca iz inostranstva jeste nedostatak novca za ovaj državni posao.

Naime, izučenje jednog uhapšenog lica sa međunarodne poternice iz neke evropske države, košta najmanje 3.000 evra, jer u tom poslu učestvuje najamnje pet službenih osoba.

Kako SCG nema državni budžet i redovna sredstva za esktradiciju, dešava se dosta često da sami službenici ovog ministarstva ili našeg Interpola iz svog džepa finansiraju odlazak po uhapšenu osobu.

Izvor: Lopušina