16.08.2006.

Iako je draga naša Snežana proputovala cijeli svijet, ovaj grad joj je ostao u finom sjećanju.. i zato je mi doživljavamo kao pravu našu Banjalučanku.
Pjesma je napisana od srca, ona ju je poklonila nama a mi je poklanjamo vama.

Sećanje moje... nije više naše. Prošlo je vreme i nisi više oko mene.

Kad prolazim, kad te sretnem čini mi se da nisi više Ta, nisi više moja.
Sad si njihova, njena, njegova.
Nisi više ona svoja.

Tvoje ulice i tvoje kuće, slične su kao pre.
Samo tvoji zvuci, tvoja lica, tvoj smeh... promenili su se, promenile su sve.
Sećas li se onog dana kad si me primila u tvoje srce?

Tako toplo i nežno, brzo ali ipak snažno.
Sećam se kao da je juče bilo...
I dan danas mi je zbog toga milo.

Tvoje noćne ptice su tvoje moćno lice.
Samo brzi korak prema tebi, svi znaju, svi žele...samo tebe.
Sećas li se onog dana kad smo do zore čekale?

Tako nežno i toplo, snažno... ali ipak prekratko
Vreme je prošlo, draga moja Banja Luko
I dan danas mi je zbog toga mnogo žao...

Jednog dana setiću se slatko, kao i sad...
Prošetacu se opet... kraj Vrbasa...
Posetiću najdraže i najmilije u tvojim kafićima...
Primetiću da si ostala u mom srcu.
I neću zaplakati...jer znam da si negde ovde blizu.

http://snezic.blogspot.com