01.08.2006.
Mnogi roditelji i prosvetni radnici često se žale da se omladina previše zabavlja video igricama, koje obiluju scenama seksa, nasilja i
ubistava. Ali, uskoro će možda imati manje razloga za žalbe.
Kreatori igrica i socijalni aktivisti počeli su da saradjuju na razvoju nove generacije igrica u kojima se od igrača očekuje da rešavaju probleme iz
realnog sveta. Skup pod nazivom
”Games 4 Change,“ nedavno održan u Njujorku, okupio je oko 300 kreatora video igrica, stručnjaka
raznih profila i socijalnih aktivista. Organizator konferencije. Benjamin Stokes, dao je uvodnu reč:
”Video igrice su deo svakodnevnog života i neće tek tako nestati. Zato moramo da razgovaramo sa omladinom jezikom kojim oni već govore - a to je jezik
video igrica.“
Problem rešavanja nejasnih situacija, u kojima ne postoji samo jedno rešenje, često se javlja u svakodnevnom životu, ali može da predstavlja zanimljiv
izazov u igricama. Zamišljanje i pokušavanje da se problem sagleda iz perspektive protivnika osnovni je zadatak u igrici nazvanoj Peacemaker, odnosno
simulaciji izraelsko-palestinskog konflikta. Igricu je kreirao Asi Burak, sa Univerziteta Carnegie Mellon:
”Razmatrali smo igrice ratne strategije. Mnogi su govorili da su rat i borbe teško rešive situacije, stoga smo analizirali to i došli do zaključka da
je situacija ”A“ protiv ”Be“ zaista teško rešiva. Ali još je teže navesti A, Be, Ce i De da žive zajedno, jer svaki od njih ima drugačije želje i
ciljeve, koji su često medjusobno suprotni.“
Kao mnoge druge video igrice Peacemaker je zasnovana na zamišljenim likovima. Ali za razliku od mnogih, da bi pobedio, igrač u ovoj igrici mora često
da menja uloge. Jedno vreme je u ulozi izraelskog premijera, a zatim u ulozi palestinskog predsednika, i u svakoj od njih mora da rešava drugačije
probleme.
Na pomenutoj konferenciji bilo je reči i o tome koliko je korisno da deca sama kreiraju igrice. U jednoj njijorškoj srednjoj školi profesionalni
dizajneri video igrica pokazuju učenicima kako da kreiraju igricu na osnovu nekog svetskog problema. Direktor tog programa Barry Joseph kaže da to
zahteva od učenika ne samo znanje o pisanju programa za igrice već i upoznavanje sa kompleksnim globalnim problemima:
”Kada počnete da razvijate igricu morate da stvorite model situacije koju prikazujete. Da shvatite sistem, njegove sastavne delove, njihov medjusobni
odnos i šta treba učiniti u okviru tog sistema da situacija krene u jednom ili drugom pravcu - bez obzira da li je reč o siromaštvu na Haitiju ili
genocidu u Darfuru.“
Iako je teško objektivno izmeriti kakav uticaj ove nove igrice imaju na istinski svet, Joseph kaže da one imaju suptilan uticaj na same igrače. On
veruje da ta vrsta igrica pruža mladim ljudima važan, pozitivan način za izražavanje sopstvene ličnosti i želje da rade za dobrobit sveta.
