29.06.2006.

Bio bi naslov nekog srpskog rimejka filma skoro istog naziva. Sve ovo nama djeluje neobično jer smo mi umjesto štenadi do sada za razne svetkovine klali, derali i na razne načine ubijali ne samo jagnjad i prasad nego još pokoje odojče druge vrste. Ipak priča je vrlo bizarna i na momente smiješna, a donosi nam je Glas Javnosti.

Meštani Trnovča, kod Velike Plane, tvrde da četvoro mališana iz njihovog sela jedu pse! Devetogodišnji S. K, njegov godinu dana mlađi brat V. K. i dve sestrice V. K. (7) i A. K. (5), kažu meštani, to rade godinama. Nedavno su osumnjičeni da su ispekli i pojeli komšijinog pekinezera!

Majka Mirjana Kostić tvrdi da to nije ni blizu istine i da njena deca tog pekinezera nikada nisu videla. Kaže da će tužiti sve od reda jer je policija mališane privodila bez njenog znanja.

Selo priča da mališani hvataju male, nemoćne pse, odsecaju im glave sekirom, sami čiste iznutrice, kožu peku na plotni, a pseće meso u rerni ili na ražnju. Pedagog i učitelj potvrđuju da su deca to priznala u razgovoru koji su s njima obavili. Ispričali su da su zanat naučili od oca koji kolje stoku po kućama za pare!

Klupko je počelo da se odmotava kada je komšiji Srbi pre tridesetak dana nestao pekinezer, ljubimac njegovog sina.

- Tri puta su ga krali, i tri puta sam ga vraćao. Bio je vezan da opet ne bi nestao. Nekako se odvezao i od tada mu se gubi svaki trag. Otišao sam do malih Kostića, nudio sam im slatkiše samo da mi kažu gde je. Rekli su mi da su psa ubili i zakopali kraj svog dvorišta - priča Srboljub Ivanović.

Policija je preuzela stvar u svoje ruke. Nezvanično saznajemo da su kraj kuće Kostića u selu Trnovče pronašli rupu gde su mališani skrivali glave i kosti kučića koje su pojeli i da su preduzeli zakonske mere protiv roditelja.

- Ovo je strahota, njima je potrebna zaštita i pomoć. Važno je da sve institucije reaguju na pravi način kako bi mali Kostići izašli iz tog začaranog kruga. Navode njihove priče treba dobro proveriti jer su deca u tom uzrastu sklona lažima i fantaziranju, jednostavno vole da se prave važni - kaže učitelj Slaviša Isailović.

- Znamo da su siromašni i da ih roditelji ostavljaju same jer odlaze u nadnicu. Pomagali smo kada god smo mogli, nabavljali garderobu, hranu i knjige. Zvali smo roditelje, direktor škole obaveštavao Centar za socijalni rad, jer ovo postaje opasno. LJudi se plaše šta će se dogoditi za nekoliko godina kada još malo ojačaju - dodaje.

Na pragu njihove stare kuće zatekli smo ih kako se igraju sa dva tek oštenjena psića. Majka Mirjana je ogorčena i ljuta na sve u selu.

- Pričaju kako su moja deca lopovi, kako su pocepali vrata od crkve, ukrali pekinezera tom Srbi, to je da čovek ne veruje. Znam da oni to kuče nisu ni videli. Ali je zato policija dolazila i odvela ih na saslušanje da ja nisam znala. Uhapsili su mi decu, odveli ih u miliciju i maltretirali. Ići ću do Beograda da ovo ispravim, nikome dužna neću da ostanem. Moja deca nisu kriminalci. Evo, pogledajte, oni čuvaju pse i igraju se s njima, daleko bilo da ih jedu - kaže Mirjana.

Jada se da od države nema nikakvu pomoć iako ima veliku porodicu, a ona i muž su nezaposleni. - Moram da ih ostavim same jer idem u nadnicu da im zaradim za hleb. To nije greh - kaže majka.

U Centru za socijalni rad u Velikoj Plani, instituciji zaduženoj za ovakve probleme, nismo dobili nikakav odgovor. Socijalni radnik koji se bavi "slučajem Kostić" na godišnjem je odmoru, a ostali koji su tek pristigli sa istog ne znaju detalje.

U selu smo saznali da ih je otac mališana sačekao sa sekirom kada su pre izvesnog vremena pokušali da s njim razgovaraju o deci.

Foto: kavez u klaonici za Pse, negdje u Kini