29.05.2006.

Britanski reditelj Ken Louč uživao je juče u velikom trijumfu njegovog filma „Vetar koji njiše ječam“ („The Wind That Shakes The Barley“) na upravo završenom Kanskom festivalu.

Reč je o drami koja opisuje brutalnosti u okupiranoj Irskoj dvadesetih godina prošlog veka koje se, kaže Louč, jednako mogu primeniti i na današnju situaciju u Iraku. Šezdesetdevetogodišnji reditelj, koji je pre toga sedam puta propustio priliku da osvoji „Zlatnu palmu“ u četiri decenije dugoj karijeri, rekao je prilikom preuzimanja nagrade: „Živimo u vanrednim vremenima, što je učinilo ljude politički mnogo svesnijim nego pre pet ili šest godina. Ne želim nikome da crtam, ali ratovi i razne okupacije koje se odvijaju trenutno u svetu postaju deo našeg svakodnevnog života i mi ne smemo da okrećemo glavu na drugu stranu. Ponosan sam što mogu da se bavim takvim temama u svojim filmovima, a ne da budem samo izgovor za kupovinu kokica.“

Predsednik kanskog žirija Vong Karvaji, izjavio je da je odluka o dobitniku „Zlatne palme“ doneta jednoglasno. I ostali nagrađeni filmovi, poput „Flandrije“ Bruna Dimona (Gran pri) i „Dana slave“ Rašida Bušareba (nagrada celoj glumačkoj ekipi) bave se konfliktima i posledicama rata. Iz te perspektive i ne čudi što je Almodovarov vedar film „Povratak“ („Volver“) dobio samo nagradu za scenario i žensku ulogu (dodeljenu celoj glumačkoj ekipi) iako su ga filmski kritičari smatrali glavnim favoritom. „Biti favorit u Kanu je prokletstvo“, kazao je pomalo razočaran Španac, budući da je sličnu sudbinu već doživeo 1999, kada je njegov film „Sve o mojoj majci“ takođe smatran sigurnim dobitnikom „Zlatne palme“.

Ken Louč se nada da će mu pobeda u Kanu omogućiti širi pristup bioskopima u Engleskoj, svestan da je reč o veoma bolnoj temi za njegove sunarodnike. „Ograničeni smo onim što Amerikanci traže od nas da radimo. Potrebni su nam filmski distributeri koji će ‘gurati’ naše filmove u bioskope. Ljudi moraju da nas vide kao deo evropske i svetske kinematografije, a ne kao puki produžetak Amerike“, ogorčen je Ken Louč.