02.05.2006.
Od Maču Pikčua do Velikog kineskog zida, najveći spomenici svetske civilizacije polako nestaju.
Iako zvuči paradoksalno, najveća pretnja turističkom blagu jeste turizam. Koliko god nam se neka destinacija činila egzotičnom i dalekom, danas je
lako dostupna i rekordnih 806 miliona turista svake godine kreće na putovanja. Ali upravo te horde, u kombinaciji sa silama prirode i globalnim
zagrevanjem ugrožavaju neka od najdragocenijih i nezamenljivih lokaliteta.
Uprkos tome dajemo vam spisak mesta koja su najugroženija i koja, ako želite ikada da ih vidite, morate posetiti u narednih desetak godina. CDC/JS
Venecija, Italija
Gotovo od trenutka kad je naseljen 452. godine, grad tone više od jednog centimetra godišnje. Afrička tektonska ploča na kojoj se nalazi Italija
lagano se podvlači pod evropsku ploču i izaziva porast nivoa Jadranskog mora. Teške mašine koje ispumpavaju vodu ispod grada i ogromni talasi koje
prave veliki teretni i putnički brodovi još više pogoršavaju situaciju i podižu nivo mora. Veneciji nedostaju sredstva da bi preduzela odgovarajuće
mere za vlastiti spas.
Veliki kineski zid
Najstariji delovi najveće kineske atrakcije sagrađeni su u petom veku pre naše ere, ali ga je dovršila i učvrstila dinastija Ming u 14. veku naše ere.
Danas su skoro dve trećine zida, dugog 6.352 kilometra, uništene erozijom, komercijalizacijom (u jednoj kuli staroj 500 godina postavljen je kiosk s
pićima) i nekontrolisanom gradnjom. Pošto se bliži Olimpijada 2008, Kinu više interesuje napredak nego restauracija najveće građevine na svetu.
Koralni trougao, Indonezija
Koralni trougao, koji je čuven po bogatstvu biljnog i životinjskog podvodnog sveta, proteže se od istočne Indonezije do Papue Nove Gvineje, zalazi u
vode Filipina, Malezije i Solomonovih ostrva. Tu živi preko 3.000 vrsta riba i 600 vrsta korala, što znači čitavih 75 odsto vrsta poznatih nauci. Ali
tom ekosistemu sve više preti prekomerno ribarenje, korišćenje otrova i eksploziva za ubijanje riba, čime se trajno uništava njihovo stanište. Neke
ribe, recimo kirnja, gotovo su potpuno istrebljene. Porast temperature mora dovodi do izbeljivanja, to jest do smrti korala.
Luksor, Egipat
Hram u Luksoru, koji datira iz 14. veka pre naše ere, samo deo je ogromnog kompleksa na zapadnoj obali Nila i obuhvata Dolinu kraljeva, Dolinu
kraljica, preko 40 hramova i grobnice u kojima je sahranjeno nekoliko hiljada pripadnika najvišeg plemstva. To blago ne ugrožavaju samo turisti i
kradljivci, već i Nil. Izgradnja Asuanske brane dovela je do nagomilavanja soli u plodnom zemljištu oko hramova, čime su potkopani njihovi drevni
temelji, a mnoge grobnice preplavljene vodom.
Maldivi
Možda vam se čini nemogućim da cela jedna država potone, ali upravo to se dešava s Maldivima, koje čini 12.000 ostrvaca s veoma raznovrsnim podvodnim
svetom. Pošto se više od 80 odsto zemlje nalazi ispod jednog metra nadmorske visine, Maldive pre svega ugrožava porast nivoa svetskih mora izazvan
globalnim zagrevanjem. Cunami je 2004. već je zbrisao nekoliko manjih atola, pa je geografska karta države morala da bude promenjena.
Vavilon, Irak
Jedan od najstarijih gradova na svetu, koji je sagradio kralj Nabukodonosor 600 godina pre nove ere, bio je poznat po visećim vrtovima. Od kako su
otkrivene ruševine, brojni vredni predmeti su ukradeni ili oštećeni. Sadam Husein je tamo postavio svoj džinovski portret, a američki vojnici su se
baš tu ulogorili, iskopali rovove i uništili stare puteve.
Izvor:BLIC
