06.02.2008.
Oko ovog pitanja naučnici se svađaju otkad postoji "mreža". Najnovija teza ovog tipa stiže iz Velike Britanije, a glasi: korisnici Interneta su brzi
u pretraživanju weba, ali i nestrpljivi...
Korisnici ipak na kraju nađu sve što su tražili. Problem je jedino taj što ne znaju šta da urade s rezultatima pretrage. Korisnici ne razmišljaju o
sadržajima koje nađu, oni ih ne provjeravaju i ne klasifikuju ih. Takvo ponašanje karakteristično je za sve generacije "surfera". Studiju je objavio
"University" koledž iz Londona u saradnji s Britanskom nacionalnom bibliotekom.
Nervozno pretraživanje veb-strana, nestrpljiva pretraga po ključnim rečima...i kraj pretrage kad se pronađe prva iole adekvatna Internet stranica.
Tako se danas pretražuje mreža - brzo i površno, bez ozbiljne provere pronađenih informacija. Tako rade svi korisnici, bez obzira na to da li su mladi
ili stari, prodavci sladoleda ili univerzitetski profesori, tvrdi jedna britanska studija o takozvanoj "generaciji Google". Džoan Njumen iz
Britanske nacionalne biblioteke sarađivala je na toj studiji: "Oni više gledaju nego što čitaju, njihovu pažnju privlače slike i animacije. Tako se
ne informišu samo mladi, koji uopšte ne poznaju svet bez Interneta. Svaka generacija se površno odnosi prema onlajn sadržajima. Ono što se odmah ne
pojavi na ekranu uopšte se i ne registruje. To će na duži rok postati ozbiljan problem ukoliko ne počnu da se primjenjuju protivmjere".
"Treba naučiti šetati kroz Internet džunglu. Treba naučiti da ne postoji samo jedan pretraživač. Treba znati i to da razne firme koriste trikove kako
bi se na Internetu njihovo ime što češće pojavljivalo. Škole imaju veliku odgovornost. Moraju djecu da nauče kako radi Internet. Odgovornost je i na
vladama. One moraju da obezbjede opstanak klasičnih biblioteka, kako bi biblioteke bile putokaz i orijentacija u našem virtuelnom svijetu netačnih i
tačnih informacija".
Zanimljivo je i to da se zbog Interneta kontinuirano redukuje vrijeme čitanja. Londonski naučnici su istražili ponašanje pretplatnika novina, koji
svoje omiljene časopise čitaju isključivo u elektronskom obliku. Čak 60 odsto ispitanih pročita maksimalno tri stranice onlajn-izdanja i više nikada
ne pogleda te članke. Kod takvog načina korišćenja medija generacijska pripadnost ne igra nikakvu ulogu. Stereotipi prema kojima većina mladih
"visi" na Facebooku, Wikipediji i sličnim Internet prezentacijama stvar su prošlosti.
Šezdesetogodišnjaci su u međuvremenu postali strastveni blogeri.
Stručnjaci iz tog trenda izvlače jasne zaključke: traže da se ubuduće tehnologija i odgovornost paralelno razvijaju. Potvrdu trenda površnosti u
praksi su na svojoj koži osjetili i sami britanski stručnjaci. Iako je spomenuta studija objavljena već sredinom januara, do danas u Velikoj Britaniji
nije izazvala maltene nikakve reakcije.
