18.10.2007.
Nisam u politici, ali volim da izdvajam političare. Na primjer, smatram da mi u Beogradu nemamo političara kalibra Milorada Dodika i predložila sam da
uvezemo Dodika za sledeće izbore u Srbiji, izjavila je Isidora Bjelica na književnoj večeri u Banjaluci. Netipično predstavljanje ove književnice u
utorak naveče u NUB RS oduševilo je brojnu publiku.
Isidora Bjelica je jedna od najpopularnijih žena u Srbiji, književnica, toreador, vojvotkinja, majka... Do sada je objavila 55 knjiga i to, kako kaže,
prije udaje tri, a nakon nje 52 knjige. Ono što zaokuplja ovu kontroverznu autorku jesu tabu teme u našem društvu.
"Volim da pišem ono o čemu niko neće. Jedna od takvih tema je seks. Nastojim svojim delima i delovanjem da ga rehabilitujem i da mu vratim
mesto koje mu pripada", zaključila je u intervjuu za "Nezavisne".
NN: Uz Vaše ime pojavljuje se uvijek odrednica "kontroverzna". Smatrate li sebe kontroverznom?
BJELICA: Mada više niko ni ne misli da sam kontroverzna, to mi se prikačilo kao što se uz neku ženu prikači da je razvedena, uz drugu da je kurva, a
uz mene da sam kontroverzna i to je mnogo dosadno. Ako pogledate moj život videćete da imam jedan običan brak, dvoje dece, ne pijem, ne drogiram se,
nisam sklona čak ni lezbijskim avanturama, tako da iskreno ne vidim šta je kod mene kontroverzno, osim što ponekad volim da kažem u lice baš sve i što
volim šešire. Izgleda da je na ovom prostoru problem imati i šešir!
NN: Šta mislite o književnoj sceni u Srbiji?
BJELICA: Postoji dosta zanimljivih književnika koje publika voli i koji žive život zajedno sa svojim čitaocima. Što se tiče kritike, ona je prilično
mrtva, rade je dosadni ljudi. Ima nekoliko zanimljivih, nezavisnih kritičara, ali ostali rade za rakiju, pečenje, po potrebi za lobi i nagrade. Teško
možete naći jednog kritičara od digniteta da ga povedete sa sobom, a da nije došao samo da omasti brkove jagnjetinom. S jedne strane, celi književni
serkl prilično je devalviran, a s druge strane se desila ona važna stvar koja liči Zapadu u smislu da su se ti pisci odlepili, da znamo tačno ko je
čitan, a ko nije, ko je izmišljen pisac od strane lobija, a ko je onaj koji živi od svojih čitalaca.
NN: Jedna ste od najpopularnijih žena u Srbiji. Kako je biti slavan i da li Vam to godi?
BJELICA: U Srbiji nema puno koristi od popularnosti, sem kad prođete autom prebrzo, pa vam saobraćajac ne naplati kaznu ili kad ste u Domu zdravlja pa
uđete preko veze. U JAT-ovim avionima pored običnog sendviča stjuardese mi stave i kolače, to je najbolji deo slave. Srbija je takva zemlja da od toga
nema ni nekog novca ni neke naročite satisfakcije, sem što vas neko na ulici potapše i tako vas napuni energijom. Slava ovde nije kao slava negde
drugde, ali da prija - prija.
NN: Okušali ste se u filmskoj industriji. Šta se desilo s filmom koji ste radili o Dragoj Mašin?
BJELICA: U montaži nam je ukradeno 20 minuta tog filma i to seksualnih scena. Prvo smo mislili da ga je neko ukrao i da će da ga prodaje kao porniće
tipa filma Suzane Mančić, jer su zaista bile provokativne scene seksa. Međutim, te scene se nisu pojavile i došli smo do zaključka da nas je neko
namerno usporio time ili iz čiste zavisti. Znate naš posao, da komšiji crkne krava ili da Draga Mašin malo sporije izađe iz ormara. Nadam se da ćemo i
bez tog materijala negde do proleća uspeti da smontiramo film.
Scena iz filma
NN: Rekli ste da za naše društvo postoje vještice i svetice. Da li ima ravnodušnih na Isidoru Bjelicu ili ipak prevladavaju oni koji Vas
smatraju vješticom ili sveticom?
BJELICA: Postoji određena vrsta bolesti da imate jako pozitivan ili loš energetski naboj prema javnim ličnostima. Mislim da je važno da sagledamo
ljude u valerima i kažemo: "OK, možda je ovaj i malo dosadan, ali dobro slika, ova je možda glupava, ali je dobra voditeljka." Sagledati osobu u
valerima znači sagledati sebe u valerima, a to znači biti normalan. Tako da nema veštica i svetica, istina je uvek negde između.
NN: Okušali ste se u koridi u borbi s bikovima. Koliko se ta borba razlikuje od životnih bitaka?
BJELICA: Životne borbe ne liče na borbu s bikovima. Korida je strašno estetična i lepa, ona spolja izgleda drugačije, ali kada uđete u nju samo vam je
stalo da vaši pokreti budu lepi, da vi budete graciozni. To je jedna asocijalna igra koju Španci neguju, otmena borba, a ovo što mi živimo svaki dan
je kaljuga u kojoj treba pokušati ostati otmen, a to nije nikako lako. Lakše je s bikovima nego s kravama.
NN: Kako Vas i supruga doživljavaju Vaša djeca?
BJELICA: Zanimljivo je da kad je mama liberalna, onda deca budu konzervativna. Tako je slučaj s mojim sinom, koji ima 11 godina i jako je
konzervativan. Shvatila sam da je najbolji način da budete mama dobro vaspitanog deteta da vi budete malo nevaspitani! Onda je dete idealno! Ja ne
vaspitavam decu, trudim se da im dam ono što su meni dali ćale i mama, a to je da imaju slobodu, da maksimalno vide sveta, jer je to ono jedino u šta
mi ulažemo. Živimo u skromnom stanu, vozimo skromna kola, ali verujem da je znati jezike i videti svet osnov nukleusa slobode za decu. Naljutila sam
se na mog tatu što mi nije kupio stan, a on je rekao: "Šta će ti stan, dao sam ti celi svet". Kada se na tas s jedne strane stavi garsonjera, a s
druge celi svet, bolje je imati ovo drugo.
