Banja Luka Online - Šta su uragani?

Postoji realna mogućnost da bi još jedan veliki uragan mogao narednih nedelja pogoditi New Orleans ili neki drugi deo 320 kilometara dugačke američke južne obale, nedavno razorene uraganom Katrina, upozorili su meteorolozi s američkog univerziteta države Kolorado. Saznajte više o ovom prirodnom fenomenu koji svake godine nanese ogromne materijalne štete i odnese mnoge živote. Izvor: AP, Elite Security.
U njihovoj prognozi je navedeno da bi još šest uragana moglo pogoditi ovu oblast do kraja sezone uragana 30. novembra, od čega bi tri mogla biti kategorije 3 ili više, javio je AP.
"Očekujemo da ćemo do završetka sezone uragana u 2005. godini prisustvovati aktivnosti tropskih ciklona koja će biti na gotovo rekordnom nivou", saopštili su meteorolozi.
Prema saopštenju američkih meteorologa, u proseku jedan od tri velika uragana pogodi Sjedinjene Američke Države.
Do sada su četiri uragana pogodila obale SAD-a - Katrina, Irena, Emili i Denis - od kojih je poslednji, uragan kategorije 3, u julu naneo milijardu dolara materijalne štete pogodivši obale Floride.
Najrazorniji je ipak bio uragan Katrina koji je prošlog ponedeljka opustošio nekoliko južnih američkih saveznih država, posebno Louissianu i njen grad New Orleans gde je u poplavama stradalo, kako se procenjuje, između 1.000 i 2.000 ljudi, a taj bilans još nije konačan.
Osim uragana, ove godine je zabelezeno i devet tropskih oluja.

Šta su, kako nastaju i po čemu se stepenuju uragani
Sezona uragana traje od 1. juna do 30. novembra i zahvata južni Atlantik, pojas Karipskog mora i Meksičkog zaliva i istočni Pacifik.
Svake godine se u proseku 10 tropskih oluja "rodi" u sezoni uragana, a uglavnom svake treće godine se ustreme ka SAD, odnoseći u proseku 50 do 100 ljudskih života i izazivajući materijalnu štetu. Takvih uragana je u proseku pet u takvoj godini, dok su najmanje dva izuzetno jaka, piše na sajtu američkog Nacionalnog centra za uragane (http://www.nhc.noaa.gov/).
Uragan je snažan tropski ciklon, identičan olujnom ciklonu u severnoj hemisferi Zemlje. U osnovnoj gradaciji su to - tropska depresija, tropska oluja i uragan.
Uragani su najjačeg intenziteta u avgustu i u septembru, dok se tokom cele godine javljaju u predelu zapadnog Pacifika. Da bi uragan nastao potrebni su - topao okean, vlaga i blagi vetar koji, "smešani zajedno", stvaraju velike uraganske spirale, "pijavice". U centru "pijavice" se nalazi relativno miran deo koji se naziva "oko", obično širine od 33 do 49 kilometara, dok oluja koju stvara može da se prostire na oko 640 kilometara.
Najveća aktivnost se dešava u oblasti odmah oko "oka", koja se naziva "očni zid". Sa vrha "očnog zida" se veći deo vazduha izduvava napolje, čime se izaziva kretanje i "usisavanje" naviše. Međutim, jedan deo vazduha se uduvava unutar i prolazi kroz "oko", stvarajući mirnu oblast unutar "oka", bez oblaka. Uraganski vetrovi u severnoj hemisferi Zemljine kugle se kreću u suprotnom smeru od kazaljke na satu oko "oka", dok se uragani na južnoj hemisferi kreću u smeru kazaljke.
Na zapadnom Pacifiku nazivaju se - tajfuni, a u Indijskom okeanu -cikloni.

Čemu služi Safir-Simpsonova skala
Uragan najavljuju tamni oblaci i pojačana aktivnost vetrova. Kada se uragan približi kopnu, može da donese tropske kiše, jake vetrove i olujne talase. Na otvorenom moru može da traje i do dve sedmice. Intenzitet uragana se meri Safir-Simpsonovom skalom. Jačina uragana po toj skali je od 1 do 5, a jedna od kategorija tog stepenovanja je jačina vetra. Skalu koriste meteoroloske i specijalne službe da upozore građanstvo.
Čim olujni vetar dobije brzinu oko 120 kilometara na čas, građanstvo se upozorava na moguću pojavu uragana, a kada nastane "pijavica"- ta pojava dobija ime, muško ili žensko, prema šest postojećih međunarodnih uporednih skala.
Uragani 1. kategorije razvijaju jačinu vetra od oko 120 do 153 kilometra na čas i ne prave neku veću štetu čvrstim građevinama, ali uzrokuju manje poplave. Mogu da nanesu štetu samo neprivezanim kamp-kućama i drveću.
Uragani 2. kategorije, sa jačinom vetrova od 154 do 177 kilometara na čas, mogu da oštete krovove, vrata i prozore, kao i rastinje, a priobalsko i niže zemljište može da bude poplavljeno dva do četiri časa pre stizanja centra uragana.
Uragani 3. kategorija imaju jačinu vetra od 178 do 209 kilometara na čas i nanose strukturalne štete malim naseljima, posebno zbog poplava, tako da je često neophodna evakuacija stanovništva.
Uragani 4. kategorije imaju jačinu vetra od 210 do 249 kilometara na čas. Nose krovove kuća, prave veće erozije na plažama, uništavaju kuće u blizini obale, nose kamp-prikolice, izazivaju poplave. Stoga je neophodno da se stanovništvo iseli iz oblasti najmanje na 10 kilometara udaljenosti.
Vetrovi jači od 249 kilometara na čas spadaju u uragane 5. kategorije, koji mogu da odnesu krovove na većim stambenim objektima i industrijskim pogonima, a manje kuće mogu da budu totalno oduvane. Izazivaju i poplave. U takvim slučajevima se preduzimaju masovne evakuacije stanovništa na udaljenost od osam do 16 kilometara od obale.

Izvor: b92