25.07.2007.
Istraživanja pokazuju da će za manje od decenije, 75 odsto odraslih u Sjedinjenim Državama imati prekomernu težinu. Istraživači još nisu
pronašli nikakav «magični» lek za gojaznost, ali naučnici na Univerzitetu «Džordžtaun» u Vašingtonu kažu da imaju nešto što bi moglo da bude nalik na
«čaroliju».
Naučnici već dugo znaju za vezu hroničnog stresa i gojaznosti. Istraživači na Džordžtaunskom univerzitetu u Vašingtonu, nedavno su otkrili nešto što
smatraju zapanjujućim poboljšanjem.
«Zapanjujuće je to što smo ustvari otkrili tačan mehanizam pomoću kojeg ljudi dobijaju masnoću kada su pod stresom, a jedu hranu bogatu mastima i
šećerom. Otkrivši taj mehanizam, sada možemo da manipulišemo mastima», kaže doktor Sofija Zukovska.
Zukovska koja je sa svojim kolegama izložila laboratorijske miševe istoj vrsti stresa koji bi iskusili i u divljini, kao što je susret sa mnogo
agresivnijim glodarima. Istraživači su zatim hranili te miševe hranom identičnom onoj koju nazivamo brza hrana. Miševi su postali gojazni. Zukovska i
njene kolege su kod tih miševa ustanovili povećanu količinu hemikalije nazvane neuropeptid Y(ipsilon). Njeno stvaranje aktivira stres i ona utiče na
rast masnih ćelija.
«Sada imate sticaj više krvnih sudova koji snabdevaju masne ćelije hranjivim materijama, ztako da se te ćelije onda umnožavaju i rastu», kaže doktorka
Zukovski.
Masno tkivo se kod miševa nagomilava oko struka, baš kao i kod ljudi. To tkivo je inače u središnjim delovima najopasnije, jer utiče na srce i jetru,
uzrokuje srčana oboljenja, povećava nivo holesterola i krvni pritisak i izaziva dijabetes i moždani udar. Medjutim, istraživači su ustanovili da bi
možda mogli krtkotrajno – pomoću druge hemikalije - da blokiraju neuropeptid Y, ili NPY.
«Ustanovili smo da smo, uz smanjenje abdomenalnih masnih naslaga, poboljšali i metabolizam. I svi problemi koje su imali miševi, kao što su
hipertenzija i netolerantnost na glukozu, kao i uvećana jetra, znatno su smanjeni ili su predupredjeni», kaže ona.
Štaviše, neuropeptid Y izgleda da funkcioniše u ljudskom telu isto kao kod miševa. Ako je to tačno, doktoka Zukovska kaže da bi to moglo da bude važno
otkriće u borbi protiv gojaznosti.
«Ne samo što smo u mogućnosti da manipulišemo stvaranjem masnih naslaga i možda ulepšamo telo, već mislimo da smo u stanju da lečimo gojaznost i
metabolički sindrom», kaže Sofija Zukovska.
Istraživači ističu da će biti potrebno još mnogo studija, pre nego što počnu probe na ljudima.
