Rafovi parfimerija i apoteka prepuni su raznih sredstava za sunčanje – krema, losiona, sprejeva... Oni se razlikuju po ceni i kvalitetu, ali i
po tome da li uopšte štite od sunca.
Naime, nekoliko proizvođača krema za sunčanje u SAD tuženi su zbog obmanjivanja potrošača. Oni se terete da su svesno lagali tvrdeći da njihovi
proizvodi štite od UV zraka i raka kože. Na sreću ti proizvodi se ne prodaju kod nas, ali bez obzira na to, budite pažljivi prilikom
izbora, ali i korišćenja zaštitnih krema.
Evo nekoliko saveta:
- nije dovoljno samo da se namažete i udobno smestite "ispod“ sunca. Tako možete uživati samo do 10 sati ujutru, kao i posle 16
časova. U medjuperiodu potražite hladovinu, što deblju, jer vas u to doba dana nijedna krema neće zaštiti od "gorenja“;
- bez obzira na to što na nekim kremama piše da štite totalno, to nije istina - SPF 15 štiti od 93 odsto UVB zraka, SPF 30 od 97 odsto, a SPF
50 od 98 odsto;
- lekari savetuju da se u vreme najjačeg sunca obavezno oblači garderoba koja će u potpunosti zaštititi kožu: duga suknja ili pantalone, i, na
primer, lagana tunika dugih rukava. Stajling za "opasne sate" upotpunite i šeširom sa većim obodom;
- kremu nanesite ravnomerno i obilato, na svaka dva do tri sata, jer aktivne sastojke razgradjuju i sunčeva svetlost i voda, naročito
morska;
- prilikom kupovine kreme sa zaštitnim faktorom proverite da li na ambalaži piše da je reč o kremi širokog spektra (što znači da štiti od UVA i UVB
zraka) i da sadrži sledeće: octocrilen, avobenzone (Parsol 1789), cink okside i meksoril SX i titanijum dioksid.
